Након одређеног времена проведеног на дасци, сваки скејтер се упозна са термином “спонзорство“. Имајући у виду да је скејтбординг индивидуална вештина која се сушто базира на креативности и стилу, односно начину вожње, одлучили смо да вам решимо све недоумице везане за спонзорства.

Будући да живимо у Србији, где је ниво вештине знатно мањи у односу на запад, направићемо и мало поређење, чисто да не би смо мешали “бабе и жабе“. Код нас је лествица критеријума знатно мања али исто тако су и погодности сваког спонзорства са скромније стране. Скејтбординг код нас је још увек у нижој фази развоја у односу на Словенију, а о осталим, већим земљама нема потребе много причати.

Но добро, спонзорство се може добити на више различитих начина. Вероватно сте сви чули за чувени “Sponsor me tape“? Е па зашто се зове “tape“? Зато што је то снимак који се некада, пре интернета, слао у VHS формату. Дакле касета се физички слала одабраној радњи, односно компанији од које појединац иште спонзорство. Разлика између таквог неког снимка и видео парта из филма је у томе што фирме и радње не обраћају пажњу на монтажу, стил снимања, музику у позадини, увод и закључак, итд… Гледају вожњу скејтборда и обраћају пажњу на следеће ставке:
-Вештину и ниво вештине (лако се уочи за онога који зна да гледа)
-Стил и лакоћа са којом се изводе трикови и остали маневри
-Вожња у switch stance-у
-Добри појединачни трикови, као и такође трикови који су урађени у повезу
-Чистоћа трикова који су урађени
-Разноврсност
-Стил облачења (делује да није важно, али је важно)
Након што је интернет полако почео да преузима светску скејтборд сцену, није више било потребе за касетама, него су возачи качили своје снимке на интернет и слали путем електронске поште жељеним компанијама. У приложеном можете видети Sponsor Me Tape чувеног Paul Rodrigueza из 1999. године.

Други начин добијања спонзорства је учествовање на такмичењима. Доста скејтера је добило спонзорство тако што су путовали и остварили резултате на такмичењима. На такмичењу их углавном уоче власници радњи или компанија и онда им понуде уговор, или само одређену количину робе за почетак. Познати професионални скејтер Sewa Kroetkov је добио спонзорства у младости тако што је путовао по Европи и такмичио се на eS Game of Skate такмичењима где је постизао углавном јако добре резултате.

Најмодернији пут до спонзорства је Инстаграм. Социјалне мреже су тотално преузеле сцену, јако је лако доћи до добрих возача, потребно је само неколико пута кликнути екран. Комуникација и контакти су још лакши тако да се данас млади скејтери у успону највише концентришу на Инстаграм и сличне мреже. Много је лакше да се направи одабир добрих и “лоших“ возача захваљујући компанијама као што су Berrics ili Thrasher Magazine. Они јако често пружају подршку младим возачима тако што каче њихове кратке снимке на своје канале који су доста посећени.

А шта је спонзорство уопште? Спонзорство је у почетку подршка у виду робе. Сваки скејтер сања о томе да једног дана има, примера ради, једну бесплатну даску месечно, два пара патика на годишњем нивоу, попуст на осовине, точкове и лежајеве, понеки бесплатан комад одеће (код нас је то мало скромније)….Ствар је у томе што је то само почетак. Након тога се прати напредак. Јако је битно поменути да се за даљу сарадњу не гледа само вожња скејтборда, него шири пословни план. Свака компанија спонзорише да би имала такозвану “рекламу на точковима“. Спонзорисани скејтер мора бити веран компанији за коју вози и мора проналазити начине да их рекламира, и од тога зависи њихов даљи однос.

Други пут ћемо причати о нивоима спонзорстава и како то функционише. На који начин напредовати? Шта је flow возач? Шта је професионални скејтер? Како добити спонзорство у Србији? Останите са нама, возите скејт срцем и немојте носити маске за лице! Виђаззз

Ф.Л.